"Strahote rata u Srbiji – dnevnik ratnog hirurga", Arijusa van Tinhovena

Image
Knjiga "Strahote rata u Srbiji – dnevnik ratnog hirurga", Arijusa van Tinhovena

Sektor za boracko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike republike Srbije, Izdavacko preduzece "Utopija" iz Beograda, Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Crnoj Gori i Narodna biblioteka Srbije organizuju predstavljanje knjige "Strahote rata u Srbiji – dnevnik ratnog hirurga" Arijusa van Tinhovena.

Razdoblje Prvog svetskog rata uvelo je Srbiju u sferu do tada najveceg interesovanja javnosti u Nizozemlju. Cinjenica da se jedna mala i zaostala balkanska kraljevina našla u ratu sa mocnim Austrougarskim carstvom nanovo je probudila izraze solidarnosti i saosecanja sa njenim stanovništvom. U velikom broju publikacija koji nastaju u tom periodu svojim znacajem i autenticnošcu izdvajaju se dnevnicke beleške Arijusa van Tinhovena objavljene 1915. godine pod naslovom Strahote rata u Srbiji – dnevnik ratnog hirurga. Ovaj ratni hirurg boravio je u Srbiji i tokom Balkanskih ratova, da bi se pocetkom leta 1914. godine ponovo našao na ovim prostorima. Zajedno sa svojim kolegama lekarima on je ostao pri cuvenoj valjevskoj ratnoj bolnici u kojoj je radio kao rukovodilac Odeljenja za hirurgiju. Beležeci dešavanja na Balkanskom frontu, ovaj neposredni svedok velikih borbi i pobeda u bitkama na Ceru i Kolubari, prvi je, znatno pre Arcibalda Rajsa, svetskoj javnosti ukazao na sve strahote rata u Srbiji, kao i na nehumano postupanje pripadnika austrougarskih trupa i okrutnosti koje su u tom razdoblju pocinjene u odnosu na civilno stanovništvo. Delujuci u samom središtu ratnih zbivanja i strahota, Van Tinhoven je uskoro postao i clan medunarodne komisije za istraživanje ratnih zlocina koje su austrougarske trupe pocinile nad civilnim stanovništvom, a koju je osnovao komandant Drinske divizije. Svoj boravak u Srbiji Van Tinhoven okoncao je u februaru 1915. godine kada se vratio u Holandiju. Tokom više od pola godine bavljenja na Balkanskom frontu on je znacajno doprineo radu valjevske ratne bolnice, ali i prvi upoznao širu evropsku javnost sa dešavanjima na ovim prostorima, kao i sa istinskim karakterom rata i strahotama koji je on sobom nosio. Lekar-humanista, van Tinhoven predstavljao je jednog od najplemenitijih prijatelja Srba i istrajnog branitelja sve ispravnosti njihovog otpora i borbe za ocuvanje nezavisnosti svoje države. Boravak Arijusa van Tinhovena i grupe holandskih lekara koje je on doveo u humanu misiju u Srbiju tokom 1914. i 1915. godine jeste, možda, i najupecatljiviji i najjasniji primer kako se dva geografski udaljena naroda mogu razumeti i kako kulturološke, istorijske i religijske barijere mogu ustuknuti pred humanošcu i svešcu o potrebi zajednicke borbe za mir.

Objavljivanje dnevnickih beleški Arijusa van Tinhovena, upravo na 90. godišnjicu njihovog prvog izlaska iz štampe daleke 1915. godine i po prvi put na jeziku naroda o kome svedoce, predstavlja plemenit poduhvat sa ciljem daljeg zbližavanja pripadnika dva naroda i ucvršcivanja trajnih prijateljskih odnosa Srbije i Holandije.

Na promociji su ucestvovali: prevodilac knjige doc. dr Jelica Novakovic Lopušina, šef Katedre za nederlandistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Arthur Kibbelaar, ataše za kulturu Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji i Crnoj Gori, dr Božidar Simatkovic, pomocnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije, Sreten Ugricic, direktor Narodne biblioteke Srbije i istoricar Dejan Ristic, savetnik u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. U umetnickom delu programa ucestvovali su književnica Marija Bišof i vokalni umetnik Dragan Mladenovic.