Ecke rechts
Header Pic
 
Header Pic
Header Pic  PfeilDobrodošli / Welcome arrow Knjige o ratu arrow "Gde si to bio sine moj?" - Vladan Beara i Predrag Miljanović Header Pic
Header Pic

"Gde si to bio sine moj?" - Vladan Beara i Predrag Miljanović

PDF Štampaj E-pošta

Beleška o piscima

NAŠI PSIHOTERAPEUTI SA NJUJORŠKOM DIPLOMOM - Daleko smo mi od zdrave nacije

Image
Nije za utehu, ali i Švajcarci i te kako imaju psihičkih problema, samo su njihovi malo drugačije prirode. Više vuku ka depresivnosti nego ka strahovima, a kod nas je obrnuto. Štaviše, kod nas su odomaćeni panični napadi. Stručnjaci za psihu tvrde da nam je psihičko zdravlje nacije u takvom stanju da je gore i od onog što smo pomislili da je najgore. I u tom pogledu se ne treba zavaravati. Rane koje sada imamo lečićemo narednih 50 godina.

Ovakvu sumornu sliku psihičkog zdravlja nacije iznose psihijatar dr Predrag Miljanović i psiholog Vladan Beara koji su nedavno primljeni za psihoterapeute Albert Ellis Institute u NJujorku i time jedini u Novom Sadu stekli sertifikat i status međunarodnog psihoterapeuta. S papirom koji im je nedavno stigao poštom mogli bi da rade i u prestižnom NJujorku, ali psihičko stanje naše nacije je takvo da bi posla bilo preko glave upravo kod kuće. Miljanović i Beara su zastupnici i promoteri jedne od tri glavne škole psihoterapije koje postoje u Evropi, inače najzastupljenije i najpopularnije u akademskim krugovima - kognitivno bihejvioralne terapije. Među ostalim školama su psihoanalitička sa raznim podvrstama i fenomenološke terapije koje su bile mnogo popularnije osamdesetih godina. Sertifikat Instituta Albert Elis ne stiče se lako. Da bi neko dobio zvanje međunarodnog terapeuta mora aktivno i intenzivno da radi sa klijentima. Dr Miljanović i Beara imaju u proteklih pet godina preko 1500 psihoterapijskih pojedinačnih i grupnih seansi, pa i znatno više od toga. Uz saglasnost klijenata, snimke tog rada poslali su na superviziju i međunarodni supervizori su to verifikovali.

Koje mesto ima psihoterapija kod nas, a koje u svetu, pitamo naše sagovornike.
- Zdravstvo kod nas je drugačije organizovano nego u svetu i u nekoj budućnosti će privatna praksa morati da dobije veći značaj. Sada je mali broj ljudi edukovan, a i sa ovakvom organizacijom zdravstvenih službi nemaju mogućnosti da doista pomognu ljudima kojima treba i koji traže pomoć, kaže dr Predrag Miljanović.
- Mi ne kazujemo da su ljudi koji dolaze kod nas pacijenti već klijenti. Za nas to znači da koriste naše psihoterapijske usluge. Pacijenti se smatraju bolesnim osobama, a psihoterapija nije lečenje. Psihoterapija je pomoć da ljudi otklone poremećaje u razvoju ličnosti, jedna vrsta obuke kako neko da promeni način razmišljanja i kako da promeni svoje destruktivno ponašanje, da se oseća bolje i ima zdravije relacije sa ljudima oko sebe. LJudi misle, pa nisam ja lud da idem na psihoterapiju jer ako ste ludi ne možemo vam pomoći. Ako je neko bolestan mora da prima medikamente , antipsihotike koje će davati psihijatar , a tek kad se njegovo stanje značajnije stabilizuje možete nešto pomoći, tvrdi Vladan Beara. Koliko smo psihički zdrava nacija, pitamo dalje naše sagovornike, uz molbu da nam navedu koje psihičke poremećaje smatraju najferekvnetnijim među ovdašnjim stanovništvom.
- Daleko smo mi od zdrave nacije i trebaće još mnogo vremena da protekne da bismo mogli da kažemo, ne da smo zdrava, već koliko-toliko stabilizovana nacija, stav je Beare. Među najizraženije neurotske smetnje, dr Miljanović navodi, pre svega panične poremećaje, različite oblike fobija, anksiozno - depresivne smetnje u svakodnevnom funkcionisanju, zastoj u učenju, nesnalaženje u međuljudskim i partnerskim odnosima, nefikasnost na poslu, hipohondrijske ili seksualne smetnje i slično.
-Iznenadna pojava straha vezana je najčešće za neke telesne simptome - dodaje on. - Kad čovek primeti nestabilnost, nesigurnost, da mu lupa srce, zastaje dah, trnu ruke i noge, on počinje da katastrofizira svoje simptome i da praktično sam sebi pravi problem. Ima osećaj da će se nešto strašno dogoditi i da bi moglo tragično da se završi. Javlja se ili strah od smrti ili strah od ludila. Ne mogu da se snađu, ne znaju šta im se dešava jer do tada nisu primećivali da ne mogu da izađu na kraj s nečim što do tada nije bio problem. Pitaju se zašto ne mogu da mirno izađu iz svoje kuće, uđu u autobus, kontaktiraju s okolinom kao ranije, dakle kreću sa strahom i pokušavaju da pronađu izlaz iz te situacije i da ovladaju svojom životnom situacijom, ali ne uspevaju da kontrolišu ni sebe same. Potom počinju da obezvređuje sebe i druge ljudi. Znajući situaciju s enormnom potrošnjom lekova ove vrste kod nas, zanima nas odgovor dvojice stručnjaka na pitanje koliko neuroleptici i antidepresivi, uopšte lekovi tipa bensedin i dijazepan pomažu ljudima koji se psihički loše osećaju.
- U nekim momentima medikamenti stvarno mogu da pomognu i to onoliko koliko oni mogu da deluju, ali to je privid jer problem nije rešen i ne nestaje uzimanjem leka. U sličnoj situaciji problem će se ponovo javiti, kaže dr Miljanović. Kako onda lečiti naciju?
- Mi smo prošli toliko toga da nismo mogli ni da zamislimo šta ćemo proći. Preživeli smo ratove sa Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom, Kosovom i NATO paktom i sve ih izgubili, a imamo veterane iz ratova koje nismo vodili, raspad svih institucija i sistema vrednosti. Naša deca na testovima znanja postižu katastrofalne rezultate, a naš ministar prosvete kaže da njega to uopšte ne zanima. Teško je reći gde smo mi u odnosu na okruženje u pogledu psihičkog zdravlja nacije. U Hrvatskoj , prema zvaničnim podacima, ima 1360 veterana koji su izvršili samoubistvo posle 1991. Kod nas takvi podaci nisu zvanično obelodanjeni, ali svako od veterana zna ponekog ko je izvršio samoubistvo. Upotreba droge je u porastu, iz grada je prešla u selo, pa je recimo jedan Sivac postao poznat po tome u negativnom smislu. Alkoholizam je u porastu, agresija je postala svakodnevna pojava, a neurotske smetnje na ovim našim prostorima beleže svojevrsnu epidemiju. Masa ljudi to može da prepozna. U značajnom je porastu agresija prema mladima i ne retko se dešava tuča sa smrtnim ishodom, dok je nivo konzumiranja kulturnih proizvoda drastično opao. Jedan od najboljih pokazatelja je i to da je u Beogradu, u Palati Albanija zatvorena velika knjižara koja je tu postojala godinama i da je umesto nje otvorena parfimerija, kaže Beara. Sertifikat koji su nedavno dr Miljanović i Beara primili od renomiranog njujorškog instituta treći je u nizu. Pre njega su stekli primarni, pa potom napredni, ali je to usledilo pre no što su počeli da rade sa veteranima poslednjih ratova sa ovih prostora. Oni su i osnivači Društva za zaštitu mentalnog zdravlja ratnih veterana i žrtava ratova od 1991. do 1999. sa sedištem u Novom Sadu.
- Rad s veteranima je specifičan i doprineo je da postanemo iskusniji, jer ne postoji klasičan psihoterapijski pristup koji bi mogao da zadovolji rad s ovim profilom ljudi, kaže dr Miljanović. - Potrebno je iz više uglova prići veteranu jer se tu ne radi samo o jednom problemu, već o kombinaciji različitih problema sa kojima se veterani susreću. Tu su isprepletani i panični poremećaji, različite fobije, depresivnost i pomešana osećanja krivice, besa. Uz to, izuzetno je nizak prag reakcije na frustracije, izraženo je nefukcionisanje sa samim sobom, u porodici i društvu, tako da se mora pronaći poseban psihoterapijski metod koji bi mogao pomoći u rešavanju više problema. Društvo veterana rata postoji od 1999. godine, uspeli su da se prošire i na jug Srbije i osnuju ogranke u Vranju , Leskovcu, Bujanovcu, a uskoro će ih osnovati i u Hrvatskoj i Bosni. Postoji saradnja sa hrvatskim veteranima, jednim udruženjem iz Šibenika. Zvanično se zovu Udruga razvojačenih branitelja domovinskog rata, imaju 11 podružnica u Hrvatskoj, veterani su koji se bore za to da dođe do mira na Balkanu, a polaze od pretpostavke da svaka strana treba da se suoči sa zločinima koje je ona počinila pa onda da se ide u budućnost. Oni sami kažu da su pripadnici hrvatske vojske koja je počinila ratne zločine nad civilima, etničko čišćenje Srba iz Hrvatske, agresiju na Bosnu i etničko čišćenje muslimana iz nekih delova Bosne. A onda kažu: "Sada vi recite, šta ste počinili, jer je to jedini put da se ide u budućnost."
-Naš ideal je da mi postanemo nepotrebni i da mirno odemo u penziju, ali taj ideal je nedostižan, jer i da nismo bili u ratnom sukobu psihičkih problema bi bilo. Ko nema nikakvih psihičkih problema neka se dobro zamisli i potraži doktora. Kod psihoterapeuta se ide na razgovor da bi se kroz život išlo lakše i da se ta energija koju nisi potrošio usmeri u nešto drugo. Život je težak, neizvestan, ne ide uvek onako kako smo želeli, i po logici koju mi shvatamo. Psihoterapeuti žele da pomognu zdravim, normalnim ljudima da lakše proću kroz ovaj život i da se bolje snađu, tvrdi Vladan Beara.

Vesna Savić
 
Header Pic
left unten
© 2017 Ratni veterani Srbije
right unten